Sko­ro za­bo­ra­vlje­ni užič­ki aka­dem­ski sli­kar Dra­go­ljub Vuk­sa­no­vić Vuk­san iz­ne­na­da je do­spio u ži­žu jav­no­sti za­hva­lju­ju­ći svom ulju na plat­nu „Bor­ci sa Ka­di­nja­če“. Ovo dje­lo ve­o­ma ci­je­nje­nog srp­skog sli­ka­ra i pe­da­go­ga, ko­ji je iza se­be osta­vio vr­lo bo­gat umjet­nič­ki opus, na­šlo se na po­štan­skoj mar­ki ko­ju je Po­šta Sr­bi­je iz­da­la po­vo­dom 75. go­di­šnji­ce bit­ke na Ka­di­nja­či. Ina­če, ma­lo je umjet­nič­kih dje­la, po­go­to­vu umjet­nič­kih sli­ka, na­sta­lih u vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta i ka­sni­je, sve do da­na­šnjih da­na, po­sve­će­no bor­bi na Ka­di­nja­či. Pje­snik Slav­ko Vu­ko­sa­vlje­vić po­sve­tio je ovom do­ga­đa­ju kult­nu po­e­mu „Ka­di­nja­ča“ ko­ja je po­sta­la sim­bol ot­po­ra nje­mač­kom fa­ši­stič­kom oku­pa­to­ru.
Broj­ne re­ak­ci­je ovih da­na, me­đu­tim, i to uglav­nom u me­di­ji­ma, iza­zva­la je či­nje­ni­ca da tro­ji­ca bo­ra­ca sa pu­ška­ma u ru­ka­ma, na Vuk­sa­no­vi­će­voj sli­ci ko­ja se na­šla na po­štan­skoj mar­ki, na svo­jim ka­pa­ma ne­ma­ju pe­to­kra­ke! Ka­pe bo­ra­ca bez pe­to­kra­ke ne­na­da­no su pro­bu­di­le i uspa­va­ne srp­ske kva­zi­po­li­ti­ča­re, po­seb­no one ko­je „iri­ti­ra“ sve što pod­sje­ća na par­ti­zan­ski po­kret i na­rod­no-oslo­bo­di­lač­ku bor­bu, pa i bor­bu za oslo­bo­đe­nje ze­mlje. „Spor­na“ sli­ka se da­nas na­la­zi u Užič­koj gim­na­zi­ji, gdje je Dra­go­ljub Vuk­sa­no­vić pre­da­vao li­kov­no vas­pi­ta­nje. Ovaj vr­sni umjet­nik, ro­đen 1908. go­di­ne u Uži­cu, ra­dio je do po­čet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta u gim­na­zi­ja­ma u Lo­zni­ci i svom rod­nom gra­du, na po­čet­ku ra­ta bio je sli­kar Užič­ke re­pu­bli­ke, a jed­no vri­je­me je pro­veo i u nje­mač­kom za­ro­blje­nič­kom lo­go­ru u Nor­ve­koj. Iz­me­đu 1953. i 1965. go­di­ne ra­dio je u Sme­de­rev­skoj Pa­lan­ci ko­ja ga je pri­hva­ti­la kao svog naj­i­stak­nu­ti­jeg aka­dem­skog sli­ka­ra.
Dra­go­ljub Ja­noj­lić, knji­žev­nik, no­vi­nar i pu­bli­ci­sta iz Sme­de­rev­ske Pa­lan­ke, ka­že za „Dan“ da je u tom mje­stu Vuk­san osta­vio ne­iz­bi­ri­siv trag. Mno­go nje­go­vih sli­ka na­la­ze se u pa­la­nač­kim fir­ma­ma ali i u pri­vat­nom vla­sni­štvu. Udru­že­nje li­kov­nih umjet­ni­ka Sme­de­rev­ske Pa­lan­ke no­si da­nas nje­go­vo ime. Iz Sme­de­rev­ske Pa­lan­ke Dra­go­ljub Vuk­sa­no­vić se pre­se­lio u Be­o­grad, gdje mu ži­ve dje­ca, kćer­ke, a sli­ku „Bor­ci sa Ka­di­nja­če“ ura­dio je 1970. go­di­ne. Pre­mi­nuo je tri go­di­ne ka­sni­je, i sa­hra­njen je u Be­o­gra­du.
Na Ka­di­nja­či se, da pod­sje­ti­mo, od­i­gra­la jed­na od naj­že­šćih bi­ta­ka u Dru­gom svjet­skom ra­tu, ka­da je užič­ki Rad­nič­ki ba­ta­ljon sa­sta­vljen od tek sta­sa­lih mla­di­ća mje­šta­na Uži­ca i oko­li­ne, ne­do­volj­no ob­u­če­nih za ra­to­va­nje i sla­bo na­o­ru­ža­nih, upu­ćen na br­do Ka­di­nja­ča 14 ki­lo­me­ta­ra od gra­da ka­ko bi za­u­sta­vio na­di­ra­nje sna­žnih nje­mač­kih for­ma­ci­ja dok se Vr­hov­ni štab NOV i POJ sa ra­nje­ni­ci­ma ne po­vu­če pre­ma No­voj Va­ro­ši. Me­đu bor­ci­ma Rad­nič­kog ba­ta­ljo­na prak­tič­no ni­je bi­lo ni čla­no­va par­ti­je, tač­ni­je – ko­mu­ni­sta, ni­ti su ima­li vre­me­na da pri­ši­ju na svo­ju odje­ću bi­lo ka­kva par­ti­zan­ska i dru­ga rat­na i po­li­tič­ka obi­ljež­ja. Svi oni su zna­li da idu na put bez po­vrat­ka.
Nje­mač­ke sna­ge ko­je su na Ka­di­nja­ču sti­gle uz do­li­nu ri­je­ke Dri­ne, od Lju­bo­vi­je, ima­le su za­da­tak da ugu­še Uži­ču re­pu­bli­ku, ta­da je­di­nu slo­bod­nu te­ri­to­ri­ju u po­ro­blje­noj Evro­pi, ko­ja je tra­ja­la 67 da­na. Bor­ci Rad­nič­kog ba­ta­ljo­na su pru­ži­li nad­ljud­ski ot­por oku­pa­to­ru, ali su u tom ne­rav­no­prav­nom ob­ra­ču­nu bez­ma­lo svi iz­gi­nu­li. Po­gi­nu­lo je bli­zu 200 bo­ra­ca Rad­nič­kog ba­ta­ljo­na i Po­sav­sko-tam­nav­ske če­te ko­ja im je upu­će­na na is­po­moć. Užič­ka re­pu­bli­ka je ugu­še­na, a Njem­ci su za­tim kre­nu­li u po­tje­ru za Vr­hov­nim šta­bom i ko­man­dan­tom Jo­si­pom Bro­zom Ti­tom, su­sti­gli su na Zla­ti­bo­ru srp­ske ra­nje­ni­ke i sve ih li­kvi­di­ra­li.
Rad­nič­ki ba­ta­ljon je od­li­ko­van Or­de­nom na­rod­nog he­ro­ja, a bit­ka na Ka­di­nja­či je po­sta­la si­no­nim bor­be za slo­bo­du Sr­bi­je. Na­rod­ni mu­zej u Uži­cu upra­vo, u okvi­ru obi­lje­ža­va­nja 75. go­di­šnji­ce bit­ke na Ka­di­nja­či, pri­pre­ma otva­ra­nje do­pu­nje­ne i re­kon­stru­i­sa­ne po­stav­ke „Užič­ka re­pu­bli­ka“ u di­je­lu zgra­de gdje se, kao mu­zej­ski eks­po­nat, na­la­zi i rad­na so­ba u ko­joj je to­kom tra­ja­nja Užič­ke re­pu­bli­ke bo­ra­vio Jo­sip Broz. U kru­gu zgra­da Na­rod­nog mu­ze­ja, isti­na za­klo­njen od oči­ju pro­la­zni­ka, na­la­zi se i mo­nu­men­tal­ni bron­za­ni spo­me­nik Jo­si­pu Bro­zu, ko­ji su so­ci­ja­li­sti 1991. go­di­ne uklo­ni­li sa Tr­ga Par­ti­za­na.
S. Ti­ja­nić